Програм васпитања и образовања деце од три године до укључења у програм припреме за школу

Предшколско васпитање и образовање деце узраста од три године до поласка у школу темељи се на научним и стручним достигнућима. Основе рада са децом почивају на заједничким елементима развоја детета као и отворености  и слободи стваралачког васпитно-образовног процеса у предшколској установи. Теоријски оквир је хуманистичко схватање развоја детета, које наглашава унутрашње снаге детета на које се треба ослонити приликом деловања на његов развој, као и средину која треба да подстиче испољавање тих снага.

Јединствена и целовита концепција васпитно образовног рада разрађена је у два модела:

модел А и модел Б.

Избор модела за рад је слободан и врши се на нивоу објекта.

Модел А се остварује у следећим вртићима: „Света Петка“, „Царица Милица“, „Принцеза Оливера“, „Дуга“, „Анђелак“, „Краљ Петар I “, „Пчелица“, „Грофица Олга“ и „Краљица Марија“.

Модел Б се остварује у вртићу „Краљица Јелена Анжујска“.

 

Циљеви предшколског васпитања и образовања:

 

– да дете открива и упозна самога себе – да разликује делове тела, упознавање своје потребе, опажања, осећања мисли; откривања, изграђује и овладава различитим начинима истраживања; телом покретом и гестом, кроз основу поверења у себе; проширује своје моћи и границе, деловањем на средину и интеракцију са другима; помоћу уметничких медија и кроз игру развија креативне потенцијале;

– да развија односе и стиче искуства и сазнања о другима – да на основу сигурности и поверења у себе гради отвореност и поверење према другима; упознаје и разуме правила понашања и опхођења у групи и средини у којој живи и изграђује елементарне моралне норме; научи да препозна и уважи потребе и осећања других; развија пријатељске и сарадничке односе са вршњацима и одраслима; проширује искуства и продубљује разумевање друштвене и културне стварности; користи и развија различите начине комуникације са другим људима; учи да саслуша и уважи идеје и мишљења других, али и да им супростави своје гледиште; развија способности преговарања и договарања;

– да дете сазнаје свет око себе и развија начине деловња на њега: открива и упознаје својства и одлике предмета и појава у својој околини на основу сопствене активности (посматрање, поређење, практичне радње, истраживање, испробавање и проверавање претпоставки, функционалне и конструктивне игре) градећи диференцирану слику света; развија интелектуалну самосталност кроз самостално изношење идеја, испробавањем; оспособљава се да на конструктиван и креативан начин користи предмете и информације;

Ови циљеви остварују се кроз низ спонтаних животних ситуација, слободно одабраних или заједнички планираних активности (практичних, говорних, друштвених, играоних, спортско-рекреативних, уметничких, изражајно–стваралачких, истраживачко сазнајних), при чему се користе различита средства, материјали и методе.

Основа од које се полази у планирању и реализацији васпитно-образовног рада јесте средина за учење. Све радне собе у нашој Установи уређене су по центрима интересовања у којима су материјали структуирани и омогућавају деци да практикују различите врсте активности.

Опремљени су адекватним дидактичким материјалом и средствима која се стално обнављају.

Васпитачи уносе различит  неструктуирани и полуструктуирани материјал који даје велике могућности деци за подстицање различитих врста активности. У уређење простора, поред деце, укључени су и родитељи и често су заједничке игре деце, родитеља и васпитача. Сви простори ван радних соба – холови, терасе, атријум….осмишљени су за игру и активности деце.

Суштинска улога васпитача у процесу планирања јесте посматрање и праћење деце која чини основу будућих корака у планирању. На основу посматрања уочених интересовања деце, васпитач поставља одређене циљеве и задатке које конкретизује кроз различите врсте активности, прати њихове ефекте, процењује, мења у току процеса рада и поново планира.

Дакле, кроз планирање и практичан рад са децом, важно је доследно следити циклус; посматрање – планирање – делање – праћење  и процена.

 

Приоритетни задаци васпитно-образовног процеса на овом узрасту у целодневном боравку су:

– стварање повољне средине за учење и развој

– дечији развој и напредовање кроз игру

– тимски рад

– професионализам

– унапређивање квалитета кроз систем вредновања и самовредновања

– сарадња са породицом

 

У свакодневној пракси присутни су садржаји из различитих програма, који су протеклих десет година реализовани кроз стручно усавршавање, који су имали велики значај за подизање стручне компетенције васпитача у раду са децом.

 

У пракси појединих вртића наше Установе налази се неговање различитих активности у које су укључена деца, а које доприносе развијању посебних осетљивости за неке вештине, способности, навике, обавезе и доприносе развијању различитих врлина.

 

МОДЕЛ Б

 

Ослањајући се на позитивна искуства васпитно-образовне праксе, овај модел рада садржи: циљеве, задатке, активности којима се доприноси аспектима развоја.

Поред тога овај модел садржи захтеве за установу и посебно разрађене захтеве за васпитача као и стручне сараднике. Саставни део овог модела су сарадња са породицом, сарадња са школом и сарадња са друштвеном заједницом.

 

Методе које треба практиковати у раду да би се подстакла  активност детета су:

 

1. Откривачке методе – покрећу стваралачку активност деце у току којих они откривају за себе законитости, принципе, начине решавања проблема, истичу њихова искуства.

 

2. Проблемске – дете решава практичне проблеме (на практично опажајном плану) и проблеме постављене на симболичком плану.

 

3. Вербалне

 

4. Показивачке

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *