Социјални радник

Постојањем потребе породице за збрињавањем мале деце за време радних обавеза њихових родитеља и за пружањем помоћи породици у остваривању њене репродуктивне, заштитне, емоционалне, социјалне, васпитне и економске функције, као и задовољавање дечјих развојних потреба, основни су услови за оснивање и постојање предшколских установа.

Њиховом делатношћу, поред пружања помоћи породици, обезбеђују се и социјална сигурност и социјализација деце, уједначавње услова за њихов развој, подстицање њихових развојних могућности, одогаварујућа заштита деце изложена разним облицима ризика и посебна заштита деце ометене у развоју.

Основни разлози за заснивање и постојање предшколских установа и наведени циљеви који се постижу њиховом делатношћу одређују њихов социјални карактер.

Основни циљеви социјалног рада у прешколској установи су:

  1. помоћ породици око подизања, васпитавања и заштите деце;
  2. допринос социјалној сигурности и стабилности породице;
  3. допринос остваривању социјалних права и правде за децу;
  4. превенција социјалних проблема деце на најранијем узрасту;
  5. неговање и усвајање хуманистичких вредности;
  6. постизање оптималне усклађености између потребе породице и деце;
  7. пружање услуга породицама и деци одговарајућим облицима рада;
  8. идентификовање потребе родитеља за разним моделитетима дневне бриге о деци предшколског узраста;
  9. мобилизација одговарајућих друштвених ослонаца за развој деце;
  10. учешће у пријему деце;
  11. информисање породице о правима деце и родитеља у систему друштвене бриге и социјалне заштите;
  12. упознавње и проучавање у сарадњи са васпитачима социјалних индикација које поспешују или осујећују напредовање васпитне групе;
  13. праћење односа васпитне групе према новопримљеној деци и другим васпитним групама и предузимање одговарајућих мера у сарадњи са васпитачима;
  14. организовање индивидуалног рада са родитељима (рад у саветовалишту за родитеље);
  15. предузимање одговарајућих облика заштите и услуга социјалног рада за поједину децу која живе у неповољним условима;
  16. учешће социјалног радника у решавању породичних проблема, самостално и у заједници  са другим стручњацима;
  17.  рана идентификацију деце са сметњама у развоју, а онда пружање подршке и помоћи детету и породици.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *