Писмо деци и родитељима

Драга децо и поштовани родитељи,

У време када не можемо да се виђамо и играмо у вртићу, мислимо на вас и желимо и даље да вас подржавамо у свему што је важно да растете здрави и задовољни.
Стресне и кризне ситуације, као ова у којој смо се затекли, у свима нама буде различите и бројне старе и нове стрепње и страхове, а поготову је изазов за сваког родитеља којем је и иначе у редовном опису „посла“ да стално размишља и брине. Тиме смо у посебном искушењу да не потонемо у стрепње, неснађеност. Народна пословица каже: „На муци се познају јунаци“.

Због тога треба имати на уму и не заборавити да бити отац или бити мајка детета јесте дар који треба да чувамо и негујемо, у себи и између себе (родитељског пара) да развијамо. Деца су извор љубави, радости, идеја за игре и осећања испуњености.

Да бисмо одржали осећај да смо с њима заиста били, да смо добро искористили и провели време, довољно је погледати их у очи, слушати активно како говоре и о чему говоре, спустити се у висину њихових очију и играти се.

Онако како се иначе играју, где се и иначе играју, са чиме се иначе играју, али сада са нама као партнером у игри, са циљем да се умиримо, повежемо, обогатимо и проширимо игру. Што се дуже гледате и слушате, што дуже размењујете речи и играчке, отварате питања и заједно тражите одговоре, знак је да је све како треба, да је дете испунило своју потребу за игром и учењем, а ви као тата и мама сте на правом путу.

Срдачно вас поздрављам и желим вам свако добро,
Лепа Шормаз,
психолог